14 Mar Очистите подрум своје душе
Ко се од нас није давио у мислима и расуђивањима која инсистирају да се пробију до нашег ума? И што их више гониш, вапиш Богу, мењаш тему разговора, душевно расположење и тражиш од њих да ти напусте главу, оне више доминирају у твом бићу, помрачују ти душу и терају је у очај. Ђаво не може да направи искушење од нуле, јер није стваралачки дух већ је деструктиван. Он само сеје уништење и ужива у њему. Зато је старац Пајсије говорио да он материјал узима из онога што је у нама. Осетљиве чини осетљивијим, задужене задуженијим, несвесне још тежим и тако даље. У ствари, користи наша постојећа ментална и духовна стања, наше трауме и ране. Дакле, што је више неуређен подрум наше душе, имамо све теже мисли. Шта је решење? Испразнити собу у дубини душе. То је потребно. Пражњење, дотеривање и сређивање нашег менталног простора. Нарочито свих наших рана и повреда. Али то не може и не треба да се ради насилно, са страхом и кривицом. Јер сваки притисак који вршимо на себе изазива реакцију. То треба радити тихо, мирно, нежно, без журбе и панике.
Замислите човека који после много година сиђе у подрум своје куће да га очисти. Шта ће се догодити кад се светла нагло упале? Биће уплашен, шокиран прљавштином и нередом са којим ће се суочити.
Шта треба урадити? Полако отворите прозоре и пустите светло унутра. Тада ћете видети где има прљавштине и почећете да сређује и чистите. Потребно је смирење, стрпљење, много молитве и добар духовни вођа. Да се благо и тихо окренемо Христу, а не насиљем и притиском на наш нервни систем, јер тада ће нам се мисли умножити, обузеће нас стрепња и паника, пре или касније туга и очај ће доћи у наше животе. Свети Порфирије је рекао: „Не бори се да истераш таму из собе своје душе. Направи рупу, да уђе светлост, а тама ће нестати…“. Другим речима, светитељ нам поручује да не покушавамо да мењамо себе негативним потезима, обезвређивањем и насиљем, већ позитивним начинима. Размишљање о томе колико сте лоши, бескорисни и несрећни не води никуда, и то се чини психолошки а не Благодатно, односно не присуством Духа Светога који вас води у смирење. Не заборавимо да је потпуна понизност једно, а психолошки комплекс друго. Зато је важно да себе и своје ране лечимо на позитиван и светао начин, кроз Христа, молитву, Литургију и причешће, међуљудске односе, љубав и пријатељство, однос према природи, животињама, целокупној творевини. Када све видите кроз Христа, можете излечити своје биће. Све око нас је додир Бога, докле год му дозволимо да нас додирне. Научите да творите и не остављајте Исусову молитву са својих усана и из свог срца.